Aforizam - ti idi,
ja ću da te stignem.
Počeo sam danas da pišem esej o rasutoj pažnji.
A onda počeo da radim nešto drugo.
Sve moramo da završimo sami.
Političari nas ne zadovoljavaju.
O ukusima se ne raspravlja
- reče i nastavi da jede govna.
Ako nećeš da ostaneš budala neopevana
- zameri se satiričaru.
Administracija - ljuta mašina;
radi na podmaz.
Naš narod je dobar
- samo kad ne glasa.
U majčici Srbiji
- svi su političari - Edipi.
Teške reči
- nemaju težinu.
Narod ko plastelin
- na vlasti vlastelin.
Naša vlast zaslužuje
bolji narod.
Naša kontracepcija
- spirala nasilja.
Nije problem što je ceo svet poludeo.
Problem je što smo mi poludeli.
Treba još reći
da ne vredi više
ništa reći.
Impotentnom narodu
vođa je u erekciji.
Slabi su nam izgledi:
doživeli smo izliv tabloida u mozak.
Narodu zinulo dupe
za novinarske patke.
Tucite svoju vlast
kad počne da liči na vas.
Okolnosti nameću
pomeranje pameću.
Ko ima uši - neka čuje:
ko ima pasoš - neka beži!
Kako smo se nadali
- dobro smo se udavili.
Naši političari su nastali ukrštanjem
- korova i parazita.
Naši političari su u naprednom komunizmu:
rade kol'ko umeju - uzimaju kol'ko mogu.
Aforističar - pisac
između redova.
Aforizmi su biseri o svinjama.
I biseri pred svinje.
Istorija je počinjala sa svakom novom garniturom političara.
Sa ovom novom se završava.
Duško Radović je sa Beograde, dobro jutro
- dobro utro put aforističarima.
Klasični ruski pisci su izašli iz Gogoljevog Šinjela.
Klasični srpski satiričari su se izlegli iz Duškovog gnezda na Beograđanki.
Jedina ispravno postavljena premisa:
- pogrešno postavljamo premise.
Nije problem što oni seru.
Problem je što mi jedemo govna.
Svi izvori javljaju
- presušili smo.
Za dobru svinju - nema loših pomija.
Za dobrog glasača - nema loših medija.
Stoka ima
- Stokholmski sindrom.
Šta zna glasač šta je težak političar
- uzme i glasa.
Sve je političarenje
- kroz gusto granje.
Političare menjamo ko čarape:
tek kad smrad postane nesnosan.
Na primeru Domanovića i Nušića se vidi da umemo da čitamo,
ali i da ne razumemo pročitano.
Satira je pljuvanje
pod prozor.
Naš unutrašnji glas nam govori da
- čujemo glasove.
Mozak je organ
koji služi za odlivanje.
Niko ne prizna za koga je glasao.
Niko ne prizna da je u kladencu srao.
Naše reforme: umesto reanimacije
- šminkanje mrtvaca.
Jedina prava preventiva:
izvaditi na vreme...
- pasoš.
Ne razumemo šta se desilo,
ne razumemo šta se dešava
- zato se ništa neće desiti.
Političar je naduvani balon.
Narod ga duva.
Mi smo
pocvrčkovani
mravi.
Nije nego,
nego - ego.
Manijaci zaskaču po parkovima.
Ego manijaci - po društvenim mrežama.
Domaće vaspitanje
nam je strano.
Pre i posle svađe
- treba sex imati.
Političaru ne krene
dok nas ne kresne.
Razvejaše se naše gore listovi
- ostadoše bukve i panjevi.
Danas se svaki dan viđa
ono što se ne viđa svaki dan.
Nahrani političare
i - ne diraj ništa!
Četiri glagola se pišu zajedno sa nama:
ne znam, ne mogu, nemam i neću.
Podbaciće rod šljiva
- ne šljive nas ni 2%.
Znaćemo gde nam je dupe, a gde glava
- kad izvadimo glavu iz guzice.
Nit' lajemo, nit' ujedamo.
Samo živimo ko psi.
Bukvalno smo razumeli Gandija
- seli smo i ništa ne radimo.
Para vrti
gde bombonjera ne može.
Tako je već određeno
- ovde smo na određeno.
Zakon je nedvosmislen
- može i ovako i onako.
Otkad se ne držimo zakona kao pijan plota
- bauljamo ko pijani.
Zakon nam se
iskrivio ko paragraf.
Naše erogene zone
- rupe u zakonu.
Plaše nas sitom i rešetom.
Plaše mečku rešetom.
ja ću da te stignem.
Počeo sam danas da pišem esej o rasutoj pažnji.
A onda počeo da radim nešto drugo.
Sve moramo da završimo sami.
Političari nas ne zadovoljavaju.
O ukusima se ne raspravlja
- reče i nastavi da jede govna.
Ako nećeš da ostaneš budala neopevana
- zameri se satiričaru.
Administracija - ljuta mašina;
radi na podmaz.
Naš narod je dobar
- samo kad ne glasa.
U majčici Srbiji
- svi su političari - Edipi.
Teške reči
- nemaju težinu.
Narod ko plastelin
- na vlasti vlastelin.
Naša vlast zaslužuje
bolji narod.
Naša kontracepcija
- spirala nasilja.
Nije problem što je ceo svet poludeo.
Problem je što smo mi poludeli.
Treba još reći
da ne vredi više
ništa reći.
Impotentnom narodu
vođa je u erekciji.
Slabi su nam izgledi:
doživeli smo izliv tabloida u mozak.
Narodu zinulo dupe
za novinarske patke.
Tucite svoju vlast
kad počne da liči na vas.
Okolnosti nameću
pomeranje pameću.
Ko ima uši - neka čuje:
ko ima pasoš - neka beži!
Kako smo se nadali
- dobro smo se udavili.
Naši političari su nastali ukrštanjem
- korova i parazita.
Naši političari su u naprednom komunizmu:
rade kol'ko umeju - uzimaju kol'ko mogu.
Aforističar - pisac
između redova.
Aforizmi su biseri o svinjama.
I biseri pred svinje.
Istorija je počinjala sa svakom novom garniturom političara.
Sa ovom novom se završava.
Duško Radović je sa Beograde, dobro jutro
- dobro utro put aforističarima.
Klasični ruski pisci su izašli iz Gogoljevog Šinjela.
Klasični srpski satiričari su se izlegli iz Duškovog gnezda na Beograđanki.
Jedina ispravno postavljena premisa:
- pogrešno postavljamo premise.
Nije problem što oni seru.
Problem je što mi jedemo govna.
Svi izvori javljaju
- presušili smo.
Za dobru svinju - nema loših pomija.
Za dobrog glasača - nema loših medija.
Stoka ima
- Stokholmski sindrom.
Šta zna glasač šta je težak političar
- uzme i glasa.
Sve je političarenje
- kroz gusto granje.
Političare menjamo ko čarape:
tek kad smrad postane nesnosan.
Na primeru Domanovića i Nušića se vidi da umemo da čitamo,
ali i da ne razumemo pročitano.
Satira je pljuvanje
pod prozor.
Naš unutrašnji glas nam govori da
- čujemo glasove.
Mozak je organ
koji služi za odlivanje.
Niko ne prizna za koga je glasao.
Niko ne prizna da je u kladencu srao.
Naše reforme: umesto reanimacije
- šminkanje mrtvaca.
Jedina prava preventiva:
izvaditi na vreme...
- pasoš.
Ne razumemo šta se desilo,
ne razumemo šta se dešava
- zato se ništa neće desiti.
Političar je naduvani balon.
Narod ga duva.
Mi smo
pocvrčkovani
mravi.
Nije nego,
nego - ego.
Manijaci zaskaču po parkovima.
Ego manijaci - po društvenim mrežama.
Domaće vaspitanje
nam je strano.
Pre i posle svađe
- treba sex imati.
Političaru ne krene
dok nas ne kresne.
Razvejaše se naše gore listovi
- ostadoše bukve i panjevi.
Danas se svaki dan viđa
ono što se ne viđa svaki dan.
Nahrani političare
i - ne diraj ništa!
Četiri glagola se pišu zajedno sa nama:
ne znam, ne mogu, nemam i neću.
Podbaciće rod šljiva
- ne šljive nas ni 2%.
Znaćemo gde nam je dupe, a gde glava
- kad izvadimo glavu iz guzice.
Nit' lajemo, nit' ujedamo.
Samo živimo ko psi.
Bukvalno smo razumeli Gandija
- seli smo i ništa ne radimo.
Para vrti
gde bombonjera ne može.
Tako je već određeno
- ovde smo na određeno.
Zakon je nedvosmislen
- može i ovako i onako.
Otkad se ne držimo zakona kao pijan plota
- bauljamo ko pijani.
Zakon nam se
iskrivio ko paragraf.
Naše erogene zone
- rupe u zakonu.
Plaše nas sitom i rešetom.
Plaše mečku rešetom.
Нема коментара:
Постави коментар