Prema aforizmima sam oduvek imao najdublje poštovanje - oduševljenje gnomičkim izrazom, zgusnutim mudrolijama, poslovicama izvrnutim naglavačke - u urnebesni tvist. Prema aforističarima sam oduvek osećao najdublji prezir - prema hrabrima samo na malo reči, nalik na one ruske disidente/delikvente što pozvone, pa pobegnu, što su ponizni pred autoritetima, snebivljivi poput aždaje, hrabri, dakle, tek kad ostanu sami i pljunu ta dva retka, pa se posle pravdaju pred popljuvanima kako se, eto, samo malkice šalili, nije to ništa ozbiljno...
Poznavao sam, naime, nekolike takve. Dok ja dizao bune, potpisivao peticije, sakupljao potpise, bivao privođen i hapšen zbog političkog angažmana, trpeo pretnje i poniženja - oni, ponizni, hodali ovim svetom nevidljivi, i tek se sa ta dva retka povremeno oglašavali tu i tamo, nekom prigodom ili prokrijumčarenim printom.
Dugo sam se opirao pisanju aforizama - strepeći da će to biti moje priznanje poraza: ovaj svet se konkretnim angažmanom ne može promeniti na bolje. Probao sam sve - ne vredi! Ostaje samo pljuvanje pod prozor moćnicima, vrdanje stražnjicom dok isukanom alatkom prete mrskim koitusom. Spala knjiga na dva bučna reda.
Poznavao sam, naime, nekolike takve. Dok ja dizao bune, potpisivao peticije, sakupljao potpise, bivao privođen i hapšen zbog političkog angažmana, trpeo pretnje i poniženja - oni, ponizni, hodali ovim svetom nevidljivi, i tek se sa ta dva retka povremeno oglašavali tu i tamo, nekom prigodom ili prokrijumčarenim printom.
Dugo sam se opirao pisanju aforizama - strepeći da će to biti moje priznanje poraza: ovaj svet se konkretnim angažmanom ne može promeniti na bolje. Probao sam sve - ne vredi! Ostaje samo pljuvanje pod prozor moćnicima, vrdanje stražnjicom dok isukanom alatkom prete mrskim koitusom. Spala knjiga na dva bučna reda.
Нема коментара:
Постави коментар