Ja na blic u Blic ženi!

Skraćeni intervju, objavljen u Blic ženi, broj 451, 6-12 jul 2013.

 i njegova duža verzija.

Dalibor Đorđević – aforističar. Rođen u Pirotu, a nije Piroćanac. Živi u provinciji, u Babušnici, a nije provincijalac. Radi u prosveti, ali ne nosi brushalter i ne krade testove za maturski ispit. Jedan od četvorice autora zbirke aforizama „Četiri jahača Srbojalipse“, uz Ognjena Šestića (Beograd), Predraga Rašulu (Sremska Mitrovica) i Dejana Andrejića (Kruševac). Knjigu je ilustrovao Dobrosav Bob Živković, predgovor napisala Jelica Greganović.

-      Zašto baš aforizam?

-      Ne pišem aforizme zato što mi pada koncentracija posle dve rečenice, već zato što današnjem čitaocu pada koncentracija posle dve rečenice. A i zato što volim da u mali proctor strpam sve što imam. Moji aforizmi su citati iz moje nenapisane proze.

-      Šta je, po Vama, aforizam?

-      Aforizam je roman iz kog su izbačeni dosadni delovi. Aforizam je moždani orgazam. Aforizam - da skratimo priču! Aforizam ide posle gluposti, a pre pameti.

-      Mislite da ima svrhe pisati aforizme?

-      Aforizam će spasiti svet. Isto kao i lepota.

-      Zašto je srpski aforizam tako popularan i cenjen?

-      Aforizam je iz pakla izašao. Pakao je raj za aforističara. I obrnuto.

-      Kakav čovek mora da bude da bi bio aforističar?

-      Aforističar mora da bude cirkuzant: da guta mač stvarnosti i da bljuje vatru!

-       

-      O pisanju?

-      Ne piše pametan, nego uporan. Mi bismo dobro čitali, ali – loše nam se piše!

-      Kakav smo mi narod?

-      Po prirodi smo optimisti. Po društvu - pesimisti. Čim naiđe ošto – mi ga utupimo. Narod koji ima ovakvu prošlost i treba da brine za svoju budućnost! Nismo mi glup narod. Samo nepismen. Lako koristimo teške reči. Nismo mi tikve bez korena, mi smo prazne tikve. Ogroman balast - narod budalast. Nismo mi tako glupi kao što glasamo. Ovde je odavno svima sve jasno, a i dalje niko ništa ne razume. Narod je opijum za religiju. Živimo u bolesnom društvu. Sreća te smo vitalan narod. Mlatimo praznu slamaricu. Narod je tup, a političari ga i dalje tupe. Od gluposti ne vidimo ni drveće, ni šumu. Kod nas mnogo malo građana, a mnogo malograđana. Ovo je zemlja slobodnih ljudi. Niko se ne ženi. Kasnimo u svemu jer uopšte nismo tačni. Nismo mi civilizacija Maja i Inka, mi smo civilizacija Granda i Pinka. Ovde nikad nećete zaspati ako krenete da brojite ovce. U svakom ludilu ima našeg sistema vrednosti. Smrdi nam iz usta jer ih ispiramo drugima. Postigli smo nacionalno pomirenje – pomirili smo se sa sudbinom. IQ nam je – QQ! Žilavi smo. Zato smo neukusni. U stvari, mi smo u onoj stvari.

-      Kakvi su naši političari?

-      Političar je čovek od krvi i mesa: mnogo krvi i mnogo mesa. Ne bi se oni popeli na vlast da im nismo držali lopovsku. Ljudi na vlasti – to ne pije vodu! A šta drugo da rade kad naše biračko telo leži i ne buni se? Mi loše glasamo, oni loše vladaju. Loše se lošim vraća. Najpametniji nisu na vlasti, zato što su glupi. Političaru ne krene, dok glasaču ne stane. Političar narodu: iz šupljeg u prazno. Ni političari nisu uvek zadovoljni. Sve zavisi kako se uzme. Džaba se političari upinju. U neplodnim smo danima. Mi smo bogata zemlja kad još ima ovoliko lopova. Od političara se pita ne pravi. Srpski političar - to majka više ne glasa!

-      A naše političke stranke? Naše stranke: il’ su kombi, il’ su zombi. Političari su faraoni. Stranke su piramide.

-      Može li izborima nešto da se promeni?

-      Izbori – zabranjeno za mlađe od 18 godina. Na izborima se nudilo – ludilo. Najgore je prošlo – na izborima. Nekada se na izbore išlo uzdignuta čela, sada – uzdignutih nogu. Onakav promiskuitet pre izbora morao je da izrodi ovakvu nakazu. Ostvarili su predizborna obećanja: nudili su brda i doline i ostala su samo brda i doline.

-      Radite u prosveti. Šta mislite o našem školstvu, reformama…?

-      Neznam – nisam pametan! Puna škola vrata - niotkuda đaka. Stalno gubimo istoriju, geografiju i biologiju. Sa redovnim eksurzijama u Tri lepe. Likovno je najbitniji predmet u školi. Ovde svakome mora da se crta. Ne učimo iz sopstvenih grešaka. Gradivo je preobimno. Istorija počinje od nula. Da nemaju lepe oči, naši đaci bi imali jezive ocene.

-      Kakvi su vaši geopolitički stavovi?

-      God, blessava America! Zapad je zapadao, istok se istočio.

-      Hoćemo li ući u Evropu?

-      Možemo u Evropu, samo preko nas mrtvih! Dok se baba Srbija natrgne, Evro-kolo se rastrgne. Evropo, zatvaraj vrata – ubiće vas promaja dok mi uđemo. Kad je stigla do Srbije, Evropa je otišla dođavola. Srbija će ući u Evropu kad izađe iz Domanovićeve satire. Svi veslaju ka Evropi, samo mi sisamo vesla. Bićemo deo evropskog voza – skočićemo pod njega. Ne dobija se evropska država, na divanu sedeći, sve duvan pušeći. Između Evrope i Kosova – Budiranova Srbija. Samo da nas puste u Evropu – skinućemo im sve zvezde sa neba. Razbucali smo onakvu Jugoslaviju, te nećemo ovakvu Evropsku uniju. Nismo otišli u EU, jer smo otišli u AUT. Krenuli smo u Evropu, a otišli u Krasni. Nećemo otići u Evropu i – nikom ništa! U Evropi se igra fer, ovde se igra – Lucifer. Vladimir i Estragon ovde čekaju Evropu. Nema evroentuzijazma: nema evra - nema entuzijazma. Mi Evropi tri prsta,  ona nama –srednji.

-      Funkcioniše li išta kod nas?

-      Građevinarstvo je stalo. Fale daske. Naši javni radovi su kao Skadar na Bojani. Ne mogu da se dovrše dok se neko ne ugradi. Tol’ko smo obrali bostan, da imamo za izvoz. Mi ne tražimo iglu u plastu sena, mi tražimo posao u plastu sena. Svuda u svetu svaki zakon ima svoju rupu, samo kod nas svaka rupa ima svoj zakon.

-      Kakav je vaš stav o gejevima?

-      Kod nas nema gejeva. Sve smo ih nagurali pod tepih. U našem narodu nema gejeva – svi su otišli u visoku politiku. Ovde moraš mater svima - da shvate da nisi gej.

-      U čemu je razlika između muškarca i žene?

-      Žene govore nemuškim jezikom.

-      Šta mislite o hejterima?

-      Ko se slaže sa mnom neka digne ruku. Ko se ne slaže - neka digne obe.

-      O sexu?

-      Dobar sex i gvozdena srca otvara. Bezmerno volim decu. Još bezmernije – proces proizvodnje! Žene su zakon, a muškarci traže rupu u zakonu. Naš sexualni život kroz vekove: jebali smo čvorka, jebaćemo ježa! Muškarci su pali s Marsa na Venerin breg. Srbija se brani u krevetu! Izlaz je u ulaženju.

-      Kako se prepoznaje džentlmen?

-      Džentlmen iskoristi mali trenutak nepažnje da ukaže mali znak pažnje.

-      Koristite internet, društvene mreže?

-      Zašto kažeš internet, a misliš na fejs? Niko nije prorok na svom fejsu. Selo gori, a baba na fejsu. Prijatelj - kako to fejsbučki zvuči! Dvokliknimo s ljubavlju. Od rijaliti programa, pratim samo fejsbuk i tviter. Fejsbukaši i tviteraši - unutrašnja emigracija.

-      Dolazite iz provincije?

-      Svi veliki ljudi stigli su iz provincije. Nijedna provincija nije stigla do velikih ljudi.

-      U čemu je smisao života?

-      Život: il' ti je samo jedan il' ti je samo jadan. Život ima smisla kad mu ga daješ.

-      Recite nam, za kraj, nešto intimno o sebi.

-      Staromodan sam. Volim.

-      Poruka našim čitaocima:

-      Budite prvi. Pakao, to su drugi!